DIGNUTE GLAVE NA ORGIJU VREÐANJA Zaslepljeni mržnjom od MALOG "ĆACIJA" NAPRAVILI DAVIDA KOJI SE BORI PROTIV GOLIJATA! Ustao i stoji istrajan u svojoj borbi
Ne mora čovek da ima vidovnjački dar pa da neke stvari zna. Kad se na početku priče pojavi ružno pače, slabunjavo mladunče vuka ili odrpani i musavi dečak, i kad im se svi oko njih podsmevaju i rugaju, lupaju im čvrge i junače se nad njima… na kraju priče obavezno labud sve zaseni lepotom, mali vuk postane vođa čopora, a mladić se ženi najlepšom devojkom i živi dugo i srećno, dok oni koji su mu se rugali ostare u kafiću, žvačući kašičicu za espreso.
I ne, ovo nije bajka, ovo je ono što se zove nebeska pravda, na kojoj počiva ovaj svet.
Uostalom, upravo zahvaljući načelu ovakve pravde, postoji i zemlja Srbija, ima li među nama nekog ko nije zapevao: „Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala“, i njen nastavak? Vazda su nam se rugali da smo svinjari i divljaci, lupali nam čvrge i Franja Josif, i Hitler, i Staljin, pa šta je bilo? „Uz‘o pušku, dig‘o gajku, pa mu skres‘o švapsku majku!“ I to je to…
Od četvrtka uveče niko u zemlji Srbiji sretniji od hohštaplera čiji je jedini uspeh u životu što su se rodili u beogradskom krugu dvojke, “vanabi” intelektualaca čije komentare niko osim Danasa neće da štampa, đilkoša koji su izlizali klupice pred zadrugom dvanaest godina pričajući šta će da bude kad oni dođu na vlast, i drugih bitangi raznih usmerenja. Dobili su na poklon vreću za udaranje na društvenim mrežama kad je stotine studenata napravilo kamp u Pionirskom parku, istakavši zahtev da im se omogući da uče i pohađaju nastavu na fakultetima.
Kao da im je neko obećao da će njihovi isprazni životi dobiti smisao onog trenutka kad na tviteru izliju kofu pomija na mlade kojima je blokade univerziteta preko glave, napred pobrojani upustili su se u orgiju vređanja i omalovažavanja studenata samo zato što su rekli da žele da uče.
Grupe „građana“ (nisu to građani!), studenata (nisu to kolega!) i đaka (šta li to uče?) došli su čak u Pionirski park da se sa njima fizički obračunaju. Zašto? Zato što žele da uče!
Nove zvezde „građanske Srbije“ koje su na internetu stekle popularnost ismevanjem siromašnih i nesrećnih, došli su među njihove šatore da ih provociraju. Zašto? Zato što su ti mladi ljudi odbili da se stave u službu opozicionih partija. To im je jedini greh!
Posebno se na udaru hejtera našao Miloš Pavlović, student Medicinskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Doboja. Viđali smo proteklih godina i lopove, siledžije, podvodače i čak i ubice tih godina, i nijedan, ni jedan jedini od njih nije bio izložen takvom linču kao ovaj mladić čiji je jedini greh bio što je stao ispred svojih kolega namernih da uče i nauče, i javnosti saopštio njihove stavove.
I pazite sad ovo: četiri meseca nam živote određuju i uređuju, i fakultete i škole blokiraju anonimne osobe koje se kriju iza famoznih „studentskih plenuma“, i svima je to kao normalno, a kad Miloš Pavlović istupi imenom i likom i poruči da on i njegove kolege hoće da uče – onda bi da ga zgrome!
Kad jednog od blokadera pitaju kako je stigao da zaradi za „roleks“, na tviteru bude više onih koji brane njegovo ljudsko pravo (na luksuz) nego što Ponoš dobije glasova na izborima. A kad Milošu Pavloviću prete nasiljem, psuju majku i sve živo, vređaju ga i omalovažavaju, zaštitnici ljudskih prava ćute kao…
I pazite i ovo: Miloš Pavlović – i u tome je veličina ovog mladog čoveka - ni jednu uvredu nije vratio, nikoga nije opsovao, nikome nije zapretio. Snagu za to crpi iz plemenitosti svoje naravi i iz činjenice da brani plemenita uverenja, i brani pravo svojih kolega da studiraju, odnosno da uče.
Na jednoj strani on, što privlači mržnju kao visoki bor gromove, a na drugoj mrak u kojem se iza anonimnih naloga kriju studenti blokaderi, i profesori koji se kriju iza studenata, i nastavnici iza đaka… i svi bljuju mržnju.
Ali, tu je greška u računu!
Pumpajući sebe i svoju navodnu urbanost, učenost, valjanost, učenost, llibetalnost, građanstvo… i šta je sve trućano, napravili su od sebe Golijata. A svaki put kad su Miloša Pavlovića nazvali „Ćacijem“, približili su ga predstavi biblijskog Davida.
Treba li da nacrtamo šta će dalje biti?
Pravda, i nebeska i ljudska, mora da trijumfuje. Srbija, pristojna, ona koja hoće da se razvija i da uči, mora da pobedi.
Svako ko drugačije misli, vara se. I ko drukčije kaže – laže!